Navike...

Prethodni post je, na moje veliko iznenađenje, izazvao hrpu lijepih komentara, a veliki broj blogerica je na  pitanje kakve rituale same imaju uoči pisanja bloga, odgovorio i protupitanjem. Premda sam mogla odgovoriti komentarom, i premda bi možda bio preveliki, neupitno je da je sasvim solidno mogao stajati u podnožju posta. Ali kad sam već bacila rukavicu koju je Sandra, ne tako davno, simpatično nazvala "izazivam te da..." (Sandra, draga, ludilo se nastavlja... :-)) onda sam nekako mislila da bi bilo zgodnije da svemu posvetim poseban post i tako zaokružim ovu priču.

Drago mi je da su mnoge od vas navele svoje male rituale uoči pisanja, glačanje da ne spominjem! :-) A koji su moji rituali? Hmmm... Pa ne mogu se baš mjeriti s onima navedenih velikana. Zapravo su poprilično obični i neustaljeni. Često pišem u sitne noćne sate, bez obzira na vrijeme objave posta. Zapravo, kad bolje razmislim, velik dio postova je i objavljen duboko iza ponoći. Najčešće u pauzama od učenja, uz nekoliko cigareta (Amy Lowell jako mi je bliska po tom pitanju), a nerijetko nešto grickam. Osim postova poput prethodnog, kad se zaista posvetim nečemu, pišem potpuno spontano. No pisanje, moram priznati traje duuugo... Ma ne, nije to do inspiracije, nego sam postala ovisnik o nadzornoj ploči i pregledniku netom objavljenih postova. Pa svaki čas moram virnuti što ima novog, pa onda još malo, još malo... i sve se oduži.

A što je s kratkim pričama? Više puta sam pročitala da mnogi pisci uvijek u rezervi imaju olovku i papir kako bi zapisali nešto čega se sjete u određenom trenutku. Pisac nisam, ali kad pišem nemam tu naviku. Meni su priče uglavnom ispušni ventil za situacije iz svakodnevnog života, pa onda tako i nastaju. U hipu, kako bih to čim prije istresla iz sebe. Na napisano se ne vraćam, osim radi tipfelera (ako pišem na računalu), kod olovke i papira vraćanja uopće nema. Što se olovke tiče, uvijek su to one obične, drvene, s gumicom na kraju. Ne radi brisanja, nego radi grickanja (grozna navika, znam! :-)).

Neke od vas je zanimalo i odakle crpim misli dana. Nisu uopće posložene, a kamoli sistematizirane, premda nastojim da uvijek prate temu posta. Baš suprotno, razbacane su u nekoliko bilježnica, neke su napisane na rubovima udžbenika, poleđini časopisa, post-it-u... jedino su knjige i index pošteđeni (ooo... da, bilo ih je čak i na zidu). A skupljam ih posvuda... Najčešće iz knjiga koje čitam, časopisa, s interneta, mnoge su i iz televizijskih emisija. S godinama ih se nakupilo jako puno i koliko ih zapravo imam uistinu ne znam (ovo bi mogla biti još jedna od rubrika "izazivam te da" :-)), no za svaki novi post uvijek iznova okrećem listove "kupusa" inspirativnih citata. Omiljeni i dalje nemam, da ih je manje možda bi bilo drugačije... Ali drago mi je da vam se "misao dana" sviđa! Uvela sam je od početka pisanja bloga, kako bi bila nešto poput osobnog pečata. To što ste to prepoznale i što vas veseli, dalo je smisao skupljanju citata sve ove godine. Smisao, kojim ću, u dobro poznatom maniru, završiti i ovaj post...

MISAO DANA:

"Navike su mnogo sigurnije od pravila; ne morate paziti na njih. Ni držati ih se ne morate. One se drže vas."

                                                                                                 (Franck Crane)