srijeda, 14. ožujka 2012.

Besmrtna pesma...


Da 1986. njegovo veliko srce nije prestalo kucati, Miroslav Mika Antić, od milja nazvan "posljednjim vojvodom Vojvodine", danas bi slavio 80. rođendan. Vjerojatno u nekoj birtiji, uz čašicu i obavijen oblakom dima uz koje bi navirala inspiracija za stihove koje će ostaviti generacijama iza sebe. Istim onima kroz koje poput vječnog i neiscrpnog nadahnuća živi i danas...

U jednom od komentara nekoga od mojih postova pročitala sam pitanje A tko je Mika Antić?. Kako isti za sobom nikad nije ostavio biografiju, izražavajući želju da ju stvore oni koji ga čitaju, onda ću s radošću upisati nekoliko redaka u istu.
Vojvođanin. Boem. Zanesenjak. Volio je zaviriti u čašu, što ga je na liječenje odvelo nekoliko puta. Igrati šah. A žene toliko da se ženio čak triput, ostavljajući za sobom, osim stihova i slika, četvoricu sinova i dvije kćeri. Iako je tijekom života radio svašta, od popravljanja krovova, rada u vodovodu, kanalizaciji... Mika je, kažu, uvijek bio jednostavan i duša od čovjeka, ne mareći previše. Baš tako, upečatljivo jednostavno, se i oprostio od svijeta, uputivši pismo komšinici Dudi kojom zabranjuje da mu čitaju govore, uz želju da mu na ispraćaju svira Pira mande korkoro i pročita se njegova...

Besmrtna pesma  

1. 2.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
možda će u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla,
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg na toplom danu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar tu ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al' lukava duga

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvači vazduh,
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom: nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve vise ti je ružan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako,
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopako.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispred i iz svoje aorte
pozlaćeni novac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašeni oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi,
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti razčovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš li šta su proročanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe u krug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan
toliko mi je stalo da ostanem u tebi
budalast, čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti - to ja još uvek
šašav letim i živim.


Dragi Mika, sretan rođendan.... 

MISAO DANA:
 "Što sam to imao od života? Nečiju kosu... Nečiju ruku... I jedno srce ustreptalo. I dva-tri osmeha tiha i prosta. Sve je to ponekad tako malo. Sve je to, videćeš, sasvim dosta..."
                                                                                                                     (M. Antić)

Broj komentara: 12:

  1. Mika je neverovatan :) Za neki jednocifreni rodjendan dobila sam zbirku "Plavi cuperak" i mislim da dan danas znam pola pesama napamet :)
    Secam se onog:
    " Mama me pita - blesavo moje, sta se to mota po tvojoj glavi?"
    " U njoj decaci, kazem, postoje
    Decaci smedji, crni i plavi.." :)))

    OdgovoriIzbriši
  2. i mene je danas inspirirao. divan, najdivniji. sreća pa nam je svašta lijepoga ostavio u nasljeđe. :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Bravo za ovaj post, davno sam i ja dobila "Plavi čuperak" i uživala u njegovim stihovima. Iako je danas kod mlađih generacija nepoznat, al vidim i po FB da se pomalo izvlače iz zaborava njegovi stihovi!

    OdgovoriIzbriši
  4. Divno, obožavam Miku, hvala ti :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Divan post. Obožavam Miku, jednog, jedinog, neponovljivog...
    I zaista je Besmrtna pjesma.

    OdgovoriIzbriši
  6. Predivna pjesma... Izuzetno snažna... Like!!!
    Mislim da ću malo proguglati.. :)

    ..pazi.pazi.prste..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. BTW. Tagirala sm te za izazov na mojem blogu, onaj sa 11 pitanja, ali ako si ga već odigrala, slobodno ignoriraj :)

      Izbriši
  7. Divno! Toliko lijepih riječi i misli na jednom mjestu, ostajem bez teksta kojeg mogu izreći na glas , samo mi se vrte misli i osjećaji i sjećanja u glavi....a misao na kraju, kao i uvijek kada ti izabireš, ne mogu zrelost toga odabira spojiti s nekim tko još uvijek započinje svoj život, nekim tako mladim.... ❤

    OdgovoriIzbriši
  8. Legendarni Mika,zaista njegovi stihovi ostavljaju bez daha,divno je što si mu posvetila ovaj post:)

    OdgovoriIzbriši
  9. Prvi put čujem za ovog čovjeka (a ja sam još mlada i trebam još mnogo toga naučiti) i pročitah ove riječi ispod koje su mi predivne.. Stvarno imaju dubinu.
    p.s. imam izazov za tebe kod sebe.. Ako želiš, a ako ne, nema veze. :)

    OdgovoriIzbriši

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...