Gledam ga. I čekam... Objašnjenje, dakako! I iritira me jer ne reagira i jer je nonšalantan u smiješku koji mu davinčijevski titra na usnama.
- Pa... ako uzmemo u obzir da je žena nastala iz Adamova rebra, vjerujem da je veći dio "čudnog" ostao u muškarcu... - prpošno branim svoj rod
Grohotom se smije.
- Za Lanu baš nisam siguran...
Lana je udana žena. Dva klinca. Neiživljena. Premalo izlazaka. Previše držanja za ruke. Loš brak. Stanje na računu sasvim zadovoljavajuće. Tek kad je prekoračila tridesetu zaključila je da je vrijeme da si da oduška. Tako da kad klinca odveze doma u 23:00, automatski i popuni njegovo mjesto na šanku. Muž je ionako na putu. Djeca pod budnim okom bake...
Dočekat će čistačicu. Razmazane maskare i haljine na kojoj fali pokoja šljokica. Rijetko završiti u tuđem zagrljaju... Prečesto da bi bila slučajnost...
- Šta s njom?
- Sinoć...
- ...smo se zabavili!!! - upadam mu u rečenicu, prisjećajući se lošeg bijelog vina koje nam je jednako tako sjelo na želudac, no dovoljno dobrog da od nas napravi veselo društvo
- Još imam žgaravicu...
- Do sad to nisi spomenuo... - promatram ga dok uvlači još jedan dim, sluteći kamo ovo vodi...
- Ma ajd´ ti meni reci kako da ja pogledam Bruni u oči??? - potiho urla, očigledno uznemiren
Bruno je, pogađate, Lanin muž. Na papiru samo, rekla bih... Prvi susjedi mojeg sugovornika.
- Ne vidim problem budući da i po kiši nosiš naočale...
- Ne zajebavaj! Znaš šta mislim... Ta nema stida...
- Joj, daaaaaaaaaj... tebe to brine?! Ignoriraj ju...
- Pa... nije mi baš ugodno... Jučer sam išao mijenjat´ osigurač i inzistirala je da popijem kavu...
- Ooooooooo....bogme, i mene bi bolio želudac... - smijem se
- Kažem ti da nije normalna... - udubljen je on u svoju moralnu tiradu - dvoje djece ima, a pogledaj kako se ponaša... Vidjela si da sam je sinoć izbjegavao u širokom luku... ne treba mi to! Još bi ljudi svašta mogli pomisliti...
- Čisto sumnjam u to...
- Bruno je dobar... ali ona nije normalna! - ponavlja po n-ti put - Tražim novi stan...
- Da...vjerujem da bi to moglo zatomiti osjećaj krivice...
- Opet zajebavaš...
Sad se oboje nasmijasmo. Jer to nije njegov stil.... Lana i nije bogzna što.... Sadašnji stanodavac na njemu masno zarađuje... A meni je zafrkancija još uvijek draža od ozbiljnih razgovora...
- Kad smo kod stana... - umiljato pitam - mogu ja sudjelovati u uređenju?
- To sam te baš i mislio pitati... znaš da nemam vremena...
- Odlično! - zadovoljno trljam rukama - aliiiiiiii...
- Šta si sad smislila?
- Povuci onu tezu o čudnim bićima...ne možeš po Lani sudit ženski rod... - mrštim se
- Znaš da si izuzetak... - govori naginjući šalicu uz smiješak
Pridružih mu se! Jer naša intelektualna nadmetanja, ono su što kavi daje onaj slatki okus koji loše nadoknađujem umjetnim sladilom. Kad smo kod toga prijeći ću na šećer. Smeđi! Znam da je lažnjak, al´ kog´ briga! Zdrav život je u modi!
MISAO DANA:
"Radije ću vjerovati instinktu žene nego razumu muškarca."(Stanley Baldwin)
Čuj, ovo je fenomenalna crtica iz stvarnog života, za pročitati s guštom uz jutarnju, popdnevnu kavicu ili večernji čaj. Jako mi se sviđa tvoj stil pisanja... jel ti to skupljaš crtice za neku knjigu? Mislim da bi to itekako mogla ... :))
OdgovoriIzbriši:)Uvijek očaraš..
OdgovoriIzbrišineiscrpna inspiracija,
kao što Sandra kaže,
kreni u realizaciju neke literature,
imaš već fanove!
PUSA
Hvala ti Sandra! Nisam o knjizi uopće pomišljala, nego me nekad uhvati da primim olovku u ruke i izbacim to iz sebe... :))
OdgovoriIzbrišiHehe, hvala Lady...ako ikad do toga dođe znate da će vas vaši primjerci čekati... :)) Puse!
OdgovoriIzbrišibaš imaš dara za pisanje, ovako nešto bi rado čituckala u slobodno vrijeme ;)
OdgovoriIzbrišie da, i prejako mi je ono za adamovo rebro...haha
ps i imaš jako zanimljiv i opuštajuć blog
OdgovoriIzbrišipod hitno ta knjiga! :) odlicno!
OdgovoriIzbrišiOvo je zaista odlično!Hoćemo nastavak!
OdgovoriIzbrišiKako nisi razmišljala o knjizi?!! :) Prvi tvoj članak koji sam pročitala bio je Kutija, toliko me ganuo da sam zvala dragog da pročita koliko si to lijepo napisala. Imaš baš lijep, čitak i zanimljiv stil pisanja. A ovaj post..kada sam došla do kraja bilo mi je žao što ne mogu okrenuti list i nastaviti čitati. Tako da "moraš" izdati knjigu :)
OdgovoriIzbrišiSvidja mi se, bas.
OdgovoriIzbrišiHvala vam svima na divnim komentarima! :) Puse!!
OdgovoriIzbrišiLylly pišeš više nego predivno !!! Čekamo knjigu:D.
OdgovoriIzbrišiLili , evo piuckam jutarnju kaficu i sa oduševljenjem čitam tekst ...fantastično draga idem na sledeće stranice ...
OdgovoriIzbrišiMilka, dobrodošla! :)) Hvala na komplimentima i drago mi je da uživate! Pusa
OdgovoriIzbrišiPotpuno se slažem sa prethodnim komentarima. I meni se sviđa način tvog pisanja. Nakon što pročitah članak, uhvatih sebe da razmišljam o tome šta bi to Lana imala da kaže uz kaficu o protekloj noći ili možda uopšte.
OdgovoriIzbrišiLilly, hvala što si posjetila moj blog i oprosti što nisam imala vremena da te ranije posjetim.
Lijep pozdrav,
Meda
Meda dobrodošla i nemaš se na čemu ispričavati! A što se Lane tiče, to bi stvarno nju trebalo pitati hehehe :))
OdgovoriIzbrišiNakon ovog tvog teksta sve sto bih ti htjela napisati mi zvuci bezveze...uzivala sam :)
OdgovoriIzbrišipusa
Ma odlična priča, ali mene ipak nešto čudi, obzirom da je publika isključiva ženska. Sve ste mrtvo hladne prešle preko tvrdnje kako Lana nije normalna!!!??
OdgovoriIzbrišiMislim, njemu je Lana veče prije prislonila pištolj na sljepoočnicu? Kako će ON pogledati Laninom mužu u oči? Ponudila ga je kavom? Strašno!!! Pa NARAVNO da ga je ponudila kavom ak' joj je nakon što su se veče prije poševili, došao u kuću još promijeniti i osigurače! Što njega abolira u čitavoj priči, a Lanu dodatno tereti? Kod iduće Lane će vjerojatno imati manju količinu grižnje savjesti i opet novu adresu ili makeover stana? Oprostite žene, ali ne razumijem. Previše zdravo za gotovo uzetih, šablonskih i stereotipnih pretpostavki o raspuštenim i puknutim udatim ženama, u krizi srednjih godina, bez uvrede. :(
Ha ha! Super ti je komentar Tadeja i znaš šta mi se sviđa? To što si, čini mi se, prva koja je razvila maštu oko ove priče, budući da lik iz iste s Lanom nije imao apsolutno ništa, ali ja sam valjda nesvjesno to ostavila volji čitatelja. Sad mi je drago zbog toga i hvala ti na ovako dugom komentaru, no ne mislim da su cure skup sa mnom primjenile na Lanu stereotipne predodžbe, u biti čini mi se da ju nitko nije niti osudio - prihvatile su je takvom kakvu sam je opisala, ne zbog predrasuda nego priče same! Pusa! :))
OdgovoriIzbriši:)) hehhh, ja tek sad ne kužim. Zakaj je onda on u depri i nemre pogledat Bruni u oči? Zbog osigurača? ;)) A kad smo već kod mašte, zamisli tek užasa da Lana takva "nenormalna" nudi kavom sve druge hausmajstore, al' ne i njega. Jbt.-e promijenil' bi joj sve elektroinstalacije u stanu a ne samo osigurače za srk kavice! ;)))
OdgovoriIzbriši:)) hehehe, muško iz ove priče nije tipično muško, a Lana u velikoj i maloj sredini di svak svakog zna ne pojmi se na isti način, slažeš se? Pretpostavljam da živiš u velikoj, mala sama nameće pravila (gdje ste bili, kamo idete, s kim pričate, što imate u vrećici?) i ma kako se odupirali tome to je jednostavno tako i možeš se samo pokorit. Tako da uopće nema potrebe da on išta ima s Lanom, dovoljno je da se nasloni na njega u polumraku nekog birca i već će početi kolati priče... A ako sljedećeg dana susjedi primjete da ulazi u njezin stan, a muž je na poslovnom putu... eeee to ti je tek priča i pol! :D Valjda sam sad uspjela objasniti te nejasne dijelove... Pusa, Tadeja!
OdgovoriIzbrišiSasvim sigurno imaš pravo što se tiče sredina, iako i konkretno Zagreb, kad o većim sredinama govorimo, je zapravo selo i dogode ti se nevjerojatne stvari i nesretne koincidencije. :)O susjedima da ne govorimo. Znaju sadržaj tvojih vrećica koje vučeš iz dućana jer furt vise po prozorima i balkonima, ali ni'ko nije vidio kad ti netko na parkiralištu razvali auto. :(
OdgovoriIzbrišiAli mislim da je ipak odgovor u činjenici da sam se ja osobno rijetko opterećivala time što će selo reći bez obzira na veličinu sranja koje recimo napravim. Mene dotiče samo ono što si ja sama nakon toga, imam eventualno za reći. Stoga, stvarno ne znam koliko atipičan primjerak je muškarac iz tvoje priče, ali kako mu sirota Lana, taman da je luda k'o puška može utjerati takvu grižnju savjest i strah u kosti, a da on ni luk jeo ni mirisao. Sorry ako davim, ali jednostavno mi tu u toj priči sve nešto ne sjeda. Fali neka karika. ;))))
Rekla si da sam ja jedina koja je razvila maštu oko priče. Ispravi me ako griješim, ali pretpostavljam da kad već pišeš, osim divljenja stilu i drugih pohvala, koje apsolutno stoje, ipak očekuješ i reakciju na sadržaj. Idem od pretpostavke, barem ja kad se odlučim nešto napisati da sam time htjela i nešto reći, pa očekujem i različita mišljenja ili osvrte na napisano. A onda na isti način čitam i druge, kad ih čitam. U suprotnom mogu čitati i reklame i oglase. ;))
Ma samo ti daj! Svaki komentar me veseli! :)) Nejasnoće postoje iz razloga što sve što pišem pišem da to na neki način izbacim iz sebe, neovisno o tome radi li se o nekom mom iskustvu ili tuđem koje nastojim prenijet na papir. Dakle, pišem isključivo za sebe, a neke od priča sam objavila ovdje, neke tek hoću, budući da su reakcije pozitivne. Preostaje mi samo da obećam da ću sljedeći put potencijalne nejasnoće koje bi drugi mogli imati ispraviti i nadograditi prije objave! :)) Premda, ni ovo nije loše, jer mi je tvoja reakcija izuzetno zanimljiva i najkompletnija do sada! Cijenim to! :)) A lik je doista totalno atipičan i doslovno takav kakvim sam ga gore opisala! Unatoč tome, jako ga volim! :)))
OdgovoriIzbriši